Čoveku današnjice je tesno. I u svojoj koži i okruženju. Namrgođen je i siv. Deprimira ga sve to. Mučna i komplikovana mu je svakodnevnica. Nije se navikao. Samo povremeno ubedi sebe da jeste.
Čovek današnjice je ugušen, pritisnut i sateran u ćošak. Zgnječen. Izmaltretiran na svim nivoima. Prolio je dosta suza zbog mnogih gubitaka koja su ga zadesila.
Živi uglavnom povučeno i asocijalno. U izolaciji. Danas za danas, ne zna šta da očekuje sutra. Neizvesnost kao sivi oblak se nadvila nad njim. Posle toliko propalih planova, prestao je da planira.
Čovek današnjice je prisiljen na jedan život na koji se nije dobrovoljno prijaviio. Život u okovima, zarobljen i sputan. Primoran je da živi kako mu je nametnuto.
Oduzeto mu je puno toga. Oseća se uskraćenim i zakinutim za mnoge životne radosti. One su ga držale i hranile, davale krila. Čoveku današnjice su skresana krila.
Čovek današnjice je usamljeniji nego ikada pre. Takva atmosfera se gaji i zaliva.
Čovek današnjice je izmanipulisan svim informacijama koje ga zatrpavaju. Na njemu je da odluči i bira u šta će da veruje i čemu da se nada.
Čovek današnjice je daleko nesigurniji nego što je to bio ranije. Nesigurna vremena, nesigurni ljudi. Stalno se preispituje. Prinuđen je da donosi mnoge odluke koje do juče nije morao.
Čovek današnjice je preplašen. Uvukao mu se strah u kosti. Natopljen je ogromnom količinom besa. Stisnuo je zube i sav je zgrčen. Jasno mu je da neće moći još dugo tako.
S maskama i vizirima, lice mu je skriveno i pokriveno. Kao štite ga, a zapravo ga polako ali sigurno ubijaju.
Njegov unutrašnji krik biva sve jači i glasniji. Čitavo biće mu se buni. Vapi za slobodom koja mu je oduzeta preko noći.
Čovek današnjice zna da će pući kad-tad. Samo je pitanje vremena kada će pokidati sve stege, prekršiti zabrane, pravila i propise. Shvata razorne posledice nakupljenog besa.
Čovek današnjice čezne za ljubavlju, pažnjom i avanturom. Ali najviše za izgubljenom slobodom. Zna da je ova sloboda koju živi samo prividna. Zakucan je i zarobljen. Ucenjen je i uslovljen.
Dolazi do tačke pucanja. Sloboda ili ništa. Sloboda duha.
Plaši me čovek današnjice. U teškom je stanju. I u slučaju da otupi na sve i u slučaju da eksplodira. Opasne su te krajnosti kao i njihove posledice po duh današnjeg čoveka.
Razmišljam, možda ga jedino kreativnost spasi, ako je otvoren za nju.
Jedini spas? Naravno da nije. Ljudi pronalaze spas u različitim stvarima. Onda su nekako bliži miru.
Ukoliko pronađe delić mira, biće spašen.
Čovek današnjice ima šanse da opstane ukoliko se okrene sebi. Zaroni duboko u sebe i pronađe taj pritajeni mir koji čuči u svakom od nas. I tako pruži ruku spasa sebi. Pomazi sebe i čestita sebi na izdržljivosti. I najvažnije, prihvati sebe sa svim stegama današnjice.
I tada možda nastupi taj dugoočekivani unutrašnji mir bez obzira na spoljašnje okolnosti.
.
Foto: Art by Johnson Tsang ‘Blockade Line’
